КАКО ЈЕ ОСТРУЖНИЦА ДОБИЛА ИМЕ ?

Од Остербаха до Остружнице

Остружница је лоцирана поред Саве, у коју се улива Остружничка река, која протиче кроз Остружницу. Атар Остружнице излази на десној обали Саве око 5.5км. Она се граничи са следећим насељима: Великом Моштаницом, Сремчицом, Железником, Пећанима и Умком. Остружница се први пут помиње као насељено место у турским изворима 1528. године, у нахији београдској, а кнежина Русмира Рачевића. Професор Риста Николић, у својој Етнографској студији ( околина Београда ) из 1933. године, о Остружници бележи да се " због брда, управо косе ", ( Горице и Мале Липовице ) на којој је село, тај крај су назвали " Брђани ", а " Доља " због долине Остружничке реке, Доље у којој се налази село. У писаним документима из XVI века помиње се Дољански поток и да је поред њега постојало село Дољани, између Остружнице и Велике Моштанице, које је раселио почетком XIX века Карађорђе Петровић, због појаве куге. Он је наредио да се село спали, а становници раселе. Из Дољана је мало дошло у Велику Моштаницу, а много више се иселило у Остружницу. У Остружници и данас постоји фамилија Дољанчевића чији је предак из расељеног Дољана.

Истакнути топонимиста др проф. Михаило Шћепановић, у часопису за културу " Истина ", Београд,1995.године, износи своја истраживања о имену Остружнице и наводи да је Остружница добила име по локалитету оструге ( купине у дољи ), што је највероватније. Тако је ето, закључује Михаило до данас сачувала своје издржљиво словенско име, пркосећи и времену и његовим ломовима баш као што је и оструга опстајала кроз време, заштићена бодљама на себи и можда кореном "остро", оштар у значењу свог имена.

До друге тезе како је Остружница добила име, дошао је аутор ове хронике. Остружница због веома повољног географског положаја и изласка на обалу Саве, још у давној прошлости имала је најповољније услове за прелазак преко Саве у Срем. Сава је у то време одвајала и спајала, Срем и Београдску Посавину, односно Аустроугарску монархију и Турску отоманију. Остружница је представљала капију преко Саве у Срем. Прелазило се чамцима, скелама и дереглијама. Трговци из Београдске Посавине, Тамнаве, Мачве и западне Србије ( истицали су се " ерски " трговци ), преносили су у Срем разну робу: катран, ћумур, креч, камен, восак, со, текстил и друге производе, мењали су са трговцима из Срема, за житарице, оружје, муницију, сточну храну, стоку и др. Путеви су у то време били макадамски, блатњави, као и прилази до обале Саве, до дереглија. Па су власници дереглија упозоравали трговце и путнике да приђу примитивним стружачима направљеним од дрвета, да остружу добро прљаву обућу, па да се онда пењу на дереглију. Наноси се много блата па је отежано и несигурно кретање на дереглији. Па можда отада и назив остаде селу крај Саве, Остружница. Од више старијих Остружничана сам чуо да су скоро испред сваке капије, а посебно испред сваке куће, били постављени дрвени, а касније и метални стругачи. Тако је свако улазећи у авлију и кућу морао да оструже обућу да не би унео блато у кућу иако су подови у колибама и кућама били земљани. Па то је само једна потврда ауторовој хипотези ( претпоставци ).